Odštampaj Odštampaj Pošalji kao email Pošalji kao email Share


Kompjuterska regulacija motora

Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod vecine automobila iz 1981. godine i novijeg datuma, mada mogu da se nadju i kod nekih ranijih tipova vozila. Proizvodaci automobila presli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju snziavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Ovi sistemi se smatraju daleko superiornijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. On to postize sa daleko vecom preciznoscu i tacnoscu nego uredjaji sa mehanickim komandama. Sta vise, kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju, odrzavanje je smanjeno, a pouzdanost poboljsana.

Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo, paljenje i izduvne gasove. Stalnom promenom odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mesavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odrzavati najbolja mesavina u svim radnim uslovima u cilju postizanja performansi, ekonomicnosti i niskog nivoa izduvnih gasova. Kompjuter takodje prati vreme trajanja varnice, po potrebi ga produzava ili skracuje. Konacno, on vrsi regulaciju ukljucenosti odredjenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova tako da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse.

Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora ocigledno predstavlja kompjuter, mali mikroprocesor po funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. Kompjuter se cesto naziva elektronski komandni modul (ECM). Kompjuter moze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora, polozaj komande gasa, pritisak u usisnoj grani motora, atmosferski pritisak, temperatura usisanog vazduha, sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima, napon akumulatora, brzina vozila, ukljucivanje kompresora klima uredjaja. izbor stepena prenosa, pritisak turbo punjanja (samo kod motora sa turbo punjacem), broj obrtaja motora i kod nekih, cak i ukljucivanje papuce kocnice. Kod mnogih motora sa turbo punjacem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru.

Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunava optimalan odnos mesavine vazduh-gorivo za konkretne uslove rada, vreme trajanja varnice, kao i koje uredjaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni stepenasti motor kojim se otvara ili zatvara komanda gasa, dok kod maotora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara ili zatvara rasteretni ventil za vazduh.

Uredjaji za kontrolu izduvnih gasova, koji se obicno vezuju za kompjuter, obuhvataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova, posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Na primer, kompjuter nece dozvoliti otvaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan ili u praznom hodu izazvalo bi neujednacen rad motora. Kompjuter takodje omogucava da se posuda sa drvenim ugljem ocisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomicnoj brzini. Kompjuter takodje mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitickog konvertora.

Kod automobila s automatskim menjacem i uredjajem za deblokiranje tockova, kompjuter ce pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje tockova kada vozilo dostigne unapred utvrdjenu brzinu.

Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrdjuje uredjaj koji se ponekad naziva PROM (uredjaj sa memorisanim programom). PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motora na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Ustvari, napravljen je program koji kompjuter treba da prati, tako da u svakom trenutku „zna“ sta treba da uradi. Kompjuterski PROM uredjaj programira proizvodac vozila za konkretnu namenu. Parametri kao sto su: velicina motora, sistem za gorivo, prenosni odnos transmisije, tip i model vozila, uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i pribor direktno zavise od toga kako je PROM uredjaj programiran. Postoji na stotine razlicitih PROM uredjaja i svaki nosi svoj broj. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da li je ono opremljeno pravim PROM uredjajem jer ukoliko montirate pogresan uredjaj performanse vozila ce biti slabije.

Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera

Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: u otvorenom i zatvorenam kolu. Kod startovanja i zagrevanja motora sistem radi u otvorenom kolu. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesavinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi neometano radio u praznom hodu, i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stanju da emituje povratni signal.

Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 C, pocinje da emituje naponski signal koji regulise kolicinu kiseonika u izduvnim gasovirna. Sto je naponski signal jaci/visi, to je mesavina bogatija. Kompjuter tada koristi ovu informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. U radu se dogadja sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine; ukolika senzor za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogacivanjem mesavine. Idealni odnos mesavine je 14,7: 1, tako da brzim prebacivanjem mesavine sa bogate na siromasnu prosecan odnos mesavine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. Ovaj proces regulisanja sadrzaja kiseonika u izduvnim gasovima i menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Drugim recima, kompjuter koristi povratni signal senzora o sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine.

214 kompjuterska regulacija motora
Osnovni elementi sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora: (1) senzor broja obrtaja (brzine) motora, (2) senzor temperature rashladnog fluida. (3) uredjaj za regulisanje isparenja (4) elektronska kontrola goriva, (5) sistem isparenja goriva, (6) senzor za vakuum motora, (7) sistem za vazduh sa kompjuterskom kontrolom, (8) senzor polozaja gasa, (9) sklop senzorskog elementa za sadrzaj kiseonika, (10) kompjuter, (11) vod dijagnostickog aktivatora, (12) kompjuter za regulisanje paljenja. Kad kampjuter otkrije kvar lampica „Provera motora“ trebalo bi da se upali.

Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim otvaranjem i zatvaranjem uredjaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontrolu mesavine. Ovaj uredjaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi, a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odredjuje kvalitet mesavine. Sto je uredjaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesavine moze se ocitati obicnim tahometrom, s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost, dok ce siromasna mesavina imati visoku vrednost.

Zbog mogucih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim informacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova ili servisiranja jednog od ovih sistema.

215 kompujterska regulacija motora
Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) modul za paljenje (2) solenoid termoaktivatora, (3) ventil uredjaja za recirkulaciju izduvnih gasova (4) elektronski sklop regulacije rada motora, (5) relej snage, (6) senzor pritiska u motoru, (7) senzor atmosferskog pritiska (8) senzor temperature ulaznog vazduha, (9) pokretac i senzorski element ventila uredjaja za recirkulaciju izduvnih gasova, (10) senzor polozaja radilice, (11) senzor polozaja gasa.

Otklanjanje kvarova

Vecina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odredjen stepen samodijagnosticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora, komandnih kola, pa cak i samog kompjutera. Kada se problem otkrije upozorenje predstavlja upaljena kontrolna lampica motora ili slicno svetlo na komandnoj tabli automobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj gresci na motoru.

Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod vecine vozila proizvodnje General Motors mogu se ocitati sifre kvara prikljucivanjem dijagnostickog uredjaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Postoje i specijalni ispitni uredjaji kod kojih se sifra kvara registruje kao dvocifren broj. Ovi uredjaji takodje omogucuju pracenje rada vecine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji.

Prisustvo ili odsustvo sifre kvara ne znaci uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. Ponekad „lazne“ sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga, poremecaja u elektricnoj instalaciji ili cak primenom pogresnog postupka startovanja. Pojava sifre kvara stoga ne mora neophodno da znaci da u sistemu stvarno postoji neki problem. S druge strane, cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaci ni da sve radi savrseno. Kako je vec napred pomenuto, sis ern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. On recimo, nece otkriti lose podesen senzorski element polozaja komande gasa, senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima ili neispravan senzor za atmosferski pritisak. On isto tako ne moze da otkrije probleme „izvan“ elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo, lose podesen karburator, itd.

Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se postupak ocitavanja i zapisivanja sifre, a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca ili iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo da li je sifra kvara lazna ili se mozda radi o sifri zaostaloj iz neke ranije popravke, treba provozati kola i videti da li se ponovo javlja ista sifra kvara. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. Znacenje svakog broja sifre kvara moze se naci u prirucniku. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre moze imati razlicita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila, pa stoga treba proveriti da li se koristi pravi prirucnik. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak, kako bi se tacno locirao izvor problema. Preskakanje pojedinih faza ili ne pracenje uputstava doslovno, gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze.

216 kompujterska regulacija motora
Glavne komponente krajslerovog sistema sa kompjutersko regulacijom rada motora: (1) davac razvodnika paljenja, (2) prikljucak davaca za regulisanje paljenja, (3) sistem za dovod svezeg vazduha (4) senzor temperature rashladnog fiuida, (5) kompjuter za kontrolu rada svecica, (6) prekidac za regulisanje praznog hoda, (7) pretvarac signala polozaja leptira karburarora (8) balastni otpornik.

Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom kompleta za kontrolu izduvnih gasova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina, 180.000 km a odnosi se na izduvne gasove. Ova garancija vazi za sva vozila prodata u SAD od 1981. godine. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku citavog garantnog roka.


Izvor slika i teksta: Knjiga Popravi sam svoj automobil

Napiši komentar