Odštampaj Odštampaj Pošalji kao email Pošalji kao email Share


Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva

Sistem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vec vise godina, a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasicne karburatore. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimućstva: lakse startovanje hladnog motora, bolje radne karakteristike, precizniju kontrolu smese vazduha i goriva sto omogucava vecu ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. S obzirom na sve prednosti, nije cudo sto je vecina danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva.

Glavna razlika izmedju karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karburatora gorivo usisava u motor pomocu vakuuma, dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem ili ubrizgavanjem pod pritiskom. Kada vazduh prodje kroz uski deo difuzora karburatora (venturijeva cev), stvara se razlika u pritisku izmedju vazduha u difuzoru i u loncetu karburatora. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vod.

Kod sistema sa ubrizgavanjem goriva, odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbedjuje bolje rasprsivanje goriva i mesanje sa vazduhom. Kolicina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i opterecenja motora. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi elektronski deo u kome kompjuter i razni senzori motora proracunavaju kolicinu goriva potrebnu da bi se odrzao potreban odnos vazduha i goriva.

Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem, jedan ili dva ubrizgaca montirani su na kucistu koje spolja izgleda kao karburator. Medjutim, umesto uredjaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje mozete naci u karburatoru, sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se u osnovi sastoji od supljeg kucista koje sluzi sarno za postavljanje ubrizgaca za gorivo. Kuciste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebalo da bude karburator. Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obicno je montirana u ili kod rezervoara za gorivo), precistaca za gorivo, regulatora pritiska (koji obezbedjuje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac), kucista sa jednim ili dva ubrizgaca i kompjuterom za regulisanje rada motora i njegovih senzora.

Ubrizgaci su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradjenog na ubrizgacu. Drugim recima, kada je ubrizgac pobudjen elektricnom energijom, solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Ubrizgaci ne rasprsuju stalno gorivo vec u kratkim intervalima. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Kompjuter regulise odnos izmedju vazduha i goriva na sledeci nacin:

Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora), princip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva). Motor sa sest cilindara, na primer, imao bi sest ubrizgaca za gorivo, dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Umesto da se ubrizgaci montiraju u centralno smestenom kucistu, oni se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo neposredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). Na taj nacin je poboljsana raspodela goriva po cilindrima i eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto inace moze da se dogodi u usisnom vodu. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim.

204 Sistem sa ubrizgavanjem goriva
Slstem s direktnim ubrizgavanjem goriva sasloji se od ubrizgaca (1) (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu. Ubrizgaci rasprsuju gorivo neposredno u usisne otvore. Kad ovog sistema potreban je senzor (detektor) strujanja vazduha, u ovom slucaju sa klapnom (2) koji meri kolicinu vazduha koja ulazi u motor, tako da kompjuter moze da odredi tacnu kolicinu goriva. Ostali uobicajni senzori su: za kiseonik (3). polozaj leptira (4) i temperaturu rashladnog fiuida (5).

Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredjaj koji se naziva detektor ili senzor za vazduh. On kompjuteru daje informaciju o kolicini vazduha koja ulazi u motor, tako da kompjuter moze da odredi potrebnu kolicinu goriva. Senzor za utvrdijvanje polozaja leptira obavestava kompjuter koliko je otvoren leptir, dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak, senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom vodu obavestavaju kompjuter da li treba da nadoknadi nastale promene u gustini vazduha i opterecenju motora. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku), informise kompjuter o tome koliko je smesa bogata, a senzor za temperaturu rnotora prati temperaturu tecnosti za hladjenje u motoru. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora, a zatim na osnovu ugradjenog programa obezbedjuje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. To se postize produzavanjem intervala ubrizgavanja da bi se smesa obogatila ili smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva, izduvnih gasova i performansi.

Jasno je da kompjuter radi tacno ako su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. Ako su jedan ili vise senzora neispravni, kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Vecina elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredjaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. Ako senzor ne daje signal, kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao „problem“. Zavisno od prirode kvara, kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli sa instrumentima. Ako do toga dodje, potrazite pomoc strucnjaka. Kvar moze da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika, a pokusaj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc.

205 Sistem sa ubrizgavanjem goriva
Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (1) kuciste ubrizgaca, (2) ubrizgac, (3) motor za prazan hod, (4) senzor kiseonika, (5) senzor pritiska u usisnom vodu, (6) senzor polozaja leptira, (7) senzor temperature rashladnog fluida, (8) senzor temperature ulaznog vazduha, (9) kompjuter, (10) razvodnik paljenja i (11) akumulator
Manji motori obicno imaju jedan ubrizgac, dok veci sa sest i vise cilindara cesta imaju dva ubrizgaca.

Prilikom provere, strucnjak ce prikljuciti kompjuter na poseban uredjaj koji ce mu otkriti sve probleme. Na nekim tipovima vozila, kvarovi se registruju pomocu broja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. Posle ovoga, prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije.

Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao deo sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predjenih 80.000 km. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u Sjedinjenim Driavama od 1981. godine i pokriva sve uredjaje u sistemu za preciscavanje izduvnih gasova, kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gasova kao sto su dovod goriva, paijenje i elektronske komande motora.

Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na vecini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje, odgovarajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. Ako nestrucno radite, mozete lako da ostetite kompjuter i/ili senzore. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dok je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite, uzemIjite ili ispitujete senzore ako to izricito nije receno u prirucniku za popravku. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja, a ukrstanje pogresnih provodnika ili uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema.

Medjutim, ako ne posedujete veliko znanje, rnozete da steknete izvesnu predstavu o tome sta moze da bude uzrok problema. Elektronsko ubrizgavanje goriva trazi da nekoIiko stvari funkcionise ispravno: odgovarajuci pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i cist precistac), precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom, odgovarajuci pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo, kao i precistaca, vec je objasnjena u ranijim člancima. Otkrivanje kvarova kod senzora, kao sto je receno, najbolje je prepustiti strucnjaku. Sto se tice ubrizgaca za gorivo, ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca, neispravan leptirasti ventil ili zapusen otvor), nece rasprsivati gorivo, te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditi, kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki
gubitak snage motora, odnosno grub rad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno, ispustace gorivo, sto dovodi do preterane potrosnje goriva, suvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva moze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte deo „Motor“), Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se otkriju mnogi problemi. Ako ubrizgac ili ubrizgaci rade ispravno, rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas.

Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo ili suvise sporo), brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva, prazan hod se regulise, pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. Kompjuter prati broj obrtaja radiiice motora i vrsi podesavanje otvora na kanalu za ispustanje vazduha tako sto uvlaci ili izvlaci malu kotvu koja se nalazi na motoru za podesavanje praznog hoda. Ako ovaj motor otkaze, ili ako se kanal zapusi, automobil ce imati problema sa radom na praznom hodu. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce kolicine vazduha u motor. Posto kompjuter „misli“ da ovaj vazduh dolazi kroz uredjaj za regulisanje praznog hoda motora, pokusace da zatvori kanal na njemu. To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mesavine. Stoga je, kada se pojavi problem, vazno proveriti da li je precistac za vazduh cist i da li vakuum propusta.


Izvor slika i teksta: Knjiga Popravi sam svoj automobil

Napiši komentar